O domu i osjećaju doma

Čudno...ali ovaj opatijski stan je jedino mesto kade osjećan svoj dom. Va Drage više ne, ni va Jušićeh više ne. A ova stara kuća i susedi od keh više nikega, i taj zapušćeni vrt aš Emila više ni – to je moja Itaka, to je moj dom.

I to je u biti jedan jako, jako lep osjećaj, makar je to samo « campamento nel deserto ». Ali mene je to jedan jako, jako lep osjećaj. Kad seden na klupicu šoto hotela Opatija, gledan lastavice i galebi, ja iman uspomene na to mesto. Za razliku od furešti, ja znan kako je ovde bilo prvo. Pred 15 let. To je jedan jako lep osjećaj jer mi ta sjećanja daju sigurnost. Lep je taj osjećaj sigurnosti. Lep je taj osjećaj Itake, après un long voyage, après maintes traversées retrouver le pays des vertes années. Qu’elle est belle la liberté, la liberté ! Quand on est mieux ici qu’ailleurs, quand un ami sèche nos pleurs, qu’elle est belle la liberté.

Oduševljava me kad vidin oleandri va cvate. Kako je to lepo ! Taj osjećaj Itake, ta smirenost. Pour cela, il fallait demander l’arrêt. « Arrêt demandé ».